Добро дошли!

Ја много волим цвеће. Волим да га гледам како расте. Волим да причам са њим. Мој сан је да имам башту у којој бих могла да уживам са својим зеленим пријатељима и у којој бих се осећала сигурно.
Један мој пријатељ ми је једном рекао да је мој проблем у томе што ја непрестано маштам о башти, што не радим на томе да заиста створим једну. "Али то је немогуће, за то ми је потребно много новца, а немам ни простор на којој бих се створила, можда чак немам ни времена да се старам о њој."
"За то ти је потребно свега неколико минута дневно, a труд је највише што мораш да уложиш", рекао ми је.
"Како је то могуће?", питала сам.
"Па, лепо. Створи је у својој глави, баш онако каквом је замишљаш. Засади цвеће, постави сточић са романтичним шољицама и чајем, понеси са собом неку књигу. Доведи у њу драгу особу. Свакога дана додај оно што желиш. Много је важно да редовно боравиш у њој и да је свакодневно негујеш, како би бивала све лепша. И оно што је најважније... заштити је. Завуците се под стаклено звоно. Ти и она, са свим теби битним стварима, бићете сигурне. А са тог скровитог, дивног места, моћи ћеш да посматраш свет изван себе, свет којег си и ти саставни део, од кога учиш, али који те не може повредити."

Послушала сам га.