Нешто другачије јутро

Да ли сте икада размишљали о томе да легнете да спавате, а затим се ујутру пробудите као потпуно нова особа? Можда вам се то некада и десило. Мени јесте. Данас.
Постоји безброј књига на тему успешног живота, на тему среће и раја на земљи. Велики број оних који те књиге пишу и сами траже ту срећу, а неретки су и они који је никада нису ни досегнули, али су видели да је популарно трагати за њом, да је много оних који су се изгубили у вијугавом лавиринту нечег тако великог и комликованог као што је Цивилизација. Они су нашли свој кутак у том страшном Лавиринту, нашли су начин да се у њему слободно крећу, јер су зарадили довољно да себи приуште оне производе савременог друштва који ће му или јој надоместити све недостатке у његовом или њеном животу. Ипак, има и оних који су са нама несебично поделили своје искуство. Они не морају бити мудраци, нити гуруи (иако се неки од њих често управо тако представљају!). То су углавном они који су некада били у сличној ситуацији у којој сте и ви, и они су осетили како их фамозни Лавиринт гуши. И тако су се потрудили да тајну свог успеха поделе са вама. Мислим да је то један јако племенит чин.
Под успехом не подразумевам пливање у новцу, добра кола, могућност да купујете гардеробу у најмодернијим тржним центрима, нити да себи можете приуштити скупа путовања са својом швалерком или швалером, како је коме милије.
Успех јесте бити срећан.
Ови приручници вас само могу подсетити на оно што ви негде дубоко у себи већ знате, али сте на штрапкању кроз Лавиринт то заборавили. Немате времена да се сетите. Када увече легнете у кревет, знате да постоји још нешто што нисте урадили минулог дана. Сутра у исто време и у истој ситуацији немате довољно снаге да се присећате шта је то, а немате ни времена да се тиме бакћете. И тако у недоглед. Док у једном тренутку схватите да постоји један собичак у вама који упорно избегавате да средите.
Доста вам је свега, потребан вам је одмор и удаљавање од свих свакодневних ствари. Откључавате тај тајанствени собичак и схватате да једва улазите у њега од паучине, прашине и набацаних ситница!
Ја сам јуче чврсто одлучила да откључам ту дивну просторију. Али, авај! Угуших се од прашине! Никада нисам била аљкава, али ово је заиста превршило сваку меру!
Када уђете у наш станчић све блиста. Све је чисто, све ствари су на свом месту. Није ми проблем да се свакодневно посветим сређивању стана и мислим да је то моја велика врлина. Ипак, сада схватам да сам много грешила што сам заборавила да треба да оставим мало времена и за друге просторије, не тако видљиве другима, колико видљиве мени и које други виде - на мени. Јер сређивање унутрашњег простора је предуслов за леп изглед, широк осмех, одмерене реакције, ненервирање, за повећање самопоуздања, за прихватање и пружање љубави, за развој самопоштовања... Једноставно - за срећу.
Знам да нам са свих страна говоре да свакога дана треба да одвојимо САМО неколико минута за ово или оно, али ја искрено верујем да своје драгоцено време треба да поделимо тако да наш приоритет будемо ми сами. Након тога ћемо имати много више снаге и воље да се посветимо другима, а наш однос биће много више испуњен љубављу и искреношћу.
Мали принц је то рекао много пре мене: "То је питање реда. Када човек заврши своје јутарње удешавање, треба пажљиво да уреди и планету. Треба редовно чупати баобабе чим се почну разликовати од ружа, на које много личе када су сасвим млади. То је врло досадан посао, али веома лак."
Ви сте планета за себе. Негујте своје вредности, а побацајте све оно што вам шкоди, што је застарело, беспотребно и што вас кочи на путу вашег развоја. И још нешто... уживајте у томе!