Новогодишња игра

Драги моји!

Ускоро ће наша драга планета завршити свој пуни круг. Не знам колико то Земљи значи, али људима свакако. То је прилика да прикупимо мисли, да их сагледамо, а затим да их распоредимо по својим замишљеним фиочицама, како би иоле биле употребљиве у будућности. Ова игрица ће нам помоћи у томе, али што је најбитније – лепо ћемо се забавити!

За игру је потребно:

3 листа хартије

3 коверте

само једна хемијска или фломастер

мало времена

мало воље

бистра глава

Упутство:

Удобно се сместите и запловите мало у прошлост, али не у ону далеку, већ само ону од 1. јануара 2007. Крстарите од месеца до месеца...

Сетите се свих ствари које су у вама изазвале незадовољство, тугу или због којих сте се осетили непријатно. Сетите се свега ружног, још овај, последњи пут и све то запишите на један лист хартије. Можете записивати и по месецима, ако се уопште сетите када се шта десило, или само запиште оно што желите д

а заборавите или оно што не бисте волели да се

икада више понови. Немојте се плашити да се тога сетите! Али, строго се придржавајте следећег: Оно што будете записали, више неће бити непријатно за вас! Дакле, поента није да се због нечега поново непријатно осећате.

Сетите се ружног, запиште то и више се на то никада не враћајте.

А сада узмите други папир. Хеј, па сада иде онај добар део! Сетите се свега нежног, лепог, испуњеног љубављу. Сетите се свих лепих тренутака. Сетите се где сте били, са ким, кога сте све упознали, шта сте лепо радили. Сетите се свега новог што сте

пробали. Запишите то! Ставку по ставку, једно испод другог, једно по једно. Не стидите се! Немојте да вас мрзи, немојте да вам је досад

но! Полако се сетите свега, насмејте се успут, нека вам опет буде пријатно. Сигурно је било таквих тренутака! Месец по месец... особа по особа... осмех по осмех... Опет вам је пријатно, зар не? Ако вам понестане папира, узмите други , само пишите! Поред можете нешто и да нацртате! Битно је да се сетите што више лепих ствари и да то запишете.

Па, остао је само један празан лист хартије! Шта мислите, шта ћете ту да запишете? Хајде, ово сада неће бити тешко. Када зн

ате шта вам прија, а шта не, онда сигурно знате шта желите од себе и свог живота у Новој години. Хајде, запишите шта бисте то волели да видите, да радите, да пробате у години која вам куца на врата. Како бисте волели да се понашате. Како да се носите са неким људима и ситуацијама. Како бисте волели да промените свој живот. Каква бисте особа волели да постанете. Мисли и жеље су увек ту, само чекају да их питамо за њихово мишљење! Оне желе да их ми откријемо и да с

е дружимо са њима, оне желе да се остваре. Напишите своје жељице, ушушкајте их и пољубите. Тако ће се пре остварити.

И? Шта ћемо сада са свим тим?

Узмите први лист хартије и убаците га у коверту. Добро је залепите, можете и селотејпом. Узмите црни фломастер и обележите је како год хоћете. Можете да нацртате нешто што сасвим одговара њеном садржају. Ја бих радо нацртала средњи прст. Или Чича Глишу који се плези. А затим ту коверту спалите или закопајте. Или је просто исецкајте у ситне комадиће. Уништите је. Нека све ружне ствари нестану заувек.

Други лист хартије ставите у другу коверту. И њу обележите неким цртежом, овога пута лепим, или срцуленцем, можда и оно све говори. Одложите је на место на коме чувате све драге успомене. Када будете листали старе честитке, цртеже или друге драге предмете, налетећете и на записе о једној лепој години.

Остаде нам још једна коверта. Унутра ставите последњи, трећи лист папира. Нека та коверта буде стално негде близу тебе. Нека буде на вашем столу. Свакако негде где ћете моћи чешће да је отварате и читате оно што сте написали. Мора да буде близу вас, јер смо ми, људска раса, склони да брзо заборавимо оно што смо себи обећали! Олењимо се, отромбољимо или нас други размазе. Хајде, ставите је негде уз себе и читајте оно што сте написали с времена на време. Нека вам то буде једна добра навика, попут здраве исхране или рекреације.

Осећате ли се боље? Живот је леп, зар не?

Нешто другачије јутро

Да ли сте икада размишљали о томе да легнете да спавате, а затим се ујутру пробудите као потпуно нова особа? Можда вам се то некада и десило. Мени јесте. Данас.
Постоји безброј књига на тему успешног живота, на тему среће и раја на земљи. Велики број оних који те књиге пишу и сами траже ту срећу, а неретки су и они који је никада нису ни досегнули, али су видели да је популарно трагати за њом, да је много оних који су се изгубили у вијугавом лавиринту нечег тако великог и комликованог као што је Цивилизација. Они су нашли свој кутак у том страшном Лавиринту, нашли су начин да се у њему слободно крећу, јер су зарадили довољно да себи приуште оне производе савременог друштва који ће му или јој надоместити све недостатке у његовом или њеном животу. Ипак, има и оних који су са нама несебично поделили своје искуство. Они не морају бити мудраци, нити гуруи (иако се неки од њих често управо тако представљају!). То су углавном они који су некада били у сличној ситуацији у којој сте и ви, и они су осетили како их фамозни Лавиринт гуши. И тако су се потрудили да тајну свог успеха поделе са вама. Мислим да је то један јако племенит чин.
Под успехом не подразумевам пливање у новцу, добра кола, могућност да купујете гардеробу у најмодернијим тржним центрима, нити да себи можете приуштити скупа путовања са својом швалерком или швалером, како је коме милије.
Успех јесте бити срећан.
Ови приручници вас само могу подсетити на оно што ви негде дубоко у себи већ знате, али сте на штрапкању кроз Лавиринт то заборавили. Немате времена да се сетите. Када увече легнете у кревет, знате да постоји још нешто што нисте урадили минулог дана. Сутра у исто време и у истој ситуацији немате довољно снаге да се присећате шта је то, а немате ни времена да се тиме бакћете. И тако у недоглед. Док у једном тренутку схватите да постоји један собичак у вама који упорно избегавате да средите.
Доста вам је свега, потребан вам је одмор и удаљавање од свих свакодневних ствари. Откључавате тај тајанствени собичак и схватате да једва улазите у њега од паучине, прашине и набацаних ситница!
Ја сам јуче чврсто одлучила да откључам ту дивну просторију. Али, авај! Угуших се од прашине! Никада нисам била аљкава, али ово је заиста превршило сваку меру!
Када уђете у наш станчић све блиста. Све је чисто, све ствари су на свом месту. Није ми проблем да се свакодневно посветим сређивању стана и мислим да је то моја велика врлина. Ипак, сада схватам да сам много грешила што сам заборавила да треба да оставим мало времена и за друге просторије, не тако видљиве другима, колико видљиве мени и које други виде - на мени. Јер сређивање унутрашњег простора је предуслов за леп изглед, широк осмех, одмерене реакције, ненервирање, за повећање самопоуздања, за прихватање и пружање љубави, за развој самопоштовања... Једноставно - за срећу.
Знам да нам са свих страна говоре да свакога дана треба да одвојимо САМО неколико минута за ово или оно, али ја искрено верујем да своје драгоцено време треба да поделимо тако да наш приоритет будемо ми сами. Након тога ћемо имати много више снаге и воље да се посветимо другима, а наш однос биће много више испуњен љубављу и искреношћу.
Мали принц је то рекао много пре мене: "То је питање реда. Када човек заврши своје јутарње удешавање, треба пажљиво да уреди и планету. Треба редовно чупати баобабе чим се почну разликовати од ружа, на које много личе када су сасвим млади. То је врло досадан посао, али веома лак."
Ви сте планета за себе. Негујте своје вредности, а побацајте све оно што вам шкоди, што је застарело, беспотребно и што вас кочи на путу вашег развоја. И још нешто... уживајте у томе!

Љубав на даљину или удаљена љубав?

Прошле недеље сам била сведок не тако пријатних догађаја. Окончане су две љубавне везе. Иако су у питању потпуно различити људи, као и другачији тип односа, опет сам осетила да међу њима постоје неке сличности.
Уколико некога волите, да ли је то зато што вам тај неко помаже, што вам је потребан (као хлеб насушни), што удовољава вашој сујети, или зато што је једноставно ту, да вам прави друштво? Зато што вам је тако најлакше? Па, онда то није љубав. Уколико та особа промени ма једну од тих ставки које га чине вољеним од стране вас бићем, ви га више нећете волети, а то значи да га никада и нисте заправо волели, а да тога нисте ни били свесни. Тако и дође време да се опростите од свог вољеног бића. Ни један ни други не знате шта вас је заправо снашло, а она страна која је и током везе била искренија оправдано бива повређена.
То што смо удаљени од вољене особе пет, педесет, петсто или пет хиљада километара, не значи да не можемо пружити љубав. Као што боравак са њом, или чак спавање у истом кревету, не значи да ће наш драги или драга знати да га (је) волимо. Јер, љубав не истиче из човека, не цури сама од себе, као што је то случај са рекама које не прекидају свој ток. Љубав се даје, за њу се залаже. А у том случају она може да пропутује велике дестинације да би дошла до свог циља.
У оба случаја која сам на почетку споменула, проблем је стварала само једна страна, и то зато што је имала нерашчишћене односе сама са собом. У таквим случајевима најлакше је кривити другог за своје незадовољство, нарочито онога који је најближи, и мисли се да ће се уклањањем те препреке решити један много већи проблем. При том се не схвата да се одбацује неко врло вредан.
Имајте на уму ово пре него што следећи пут повредите некога ко вас воли. А свакако уложите довољно труда да исфилтрирате своја осећања и пружите оно најбоље - љубав.

Добро дошли!

Ја много волим цвеће. Волим да га гледам како расте. Волим да причам са њим. Мој сан је да имам башту у којој бих могла да уживам са својим зеленим пријатељима и у којој бих се осећала сигурно.
Један мој пријатељ ми је једном рекао да је мој проблем у томе што ја непрестано маштам о башти, што не радим на томе да заиста створим једну. "Али то је немогуће, за то ми је потребно много новца, а немам ни простор на којој бих се створила, можда чак немам ни времена да се старам о њој."
"За то ти је потребно свега неколико минута дневно, a труд је највише што мораш да уложиш", рекао ми је.
"Како је то могуће?", питала сам.
"Па, лепо. Створи је у својој глави, баш онако каквом је замишљаш. Засади цвеће, постави сточић са романтичним шољицама и чајем, понеси са собом неку књигу. Доведи у њу драгу особу. Свакога дана додај оно што желиш. Много је важно да редовно боравиш у њој и да је свакодневно негујеш, како би бивала све лепша. И оно што је најважније... заштити је. Завуците се под стаклено звоно. Ти и она, са свим теби битним стварима, бићете сигурне. А са тог скровитог, дивног места, моћи ћеш да посматраш свет изван себе, свет којег си и ти саставни део, од кога учиш, али који те не може повредити."

Послушала сам га.